Ova priča navodno potječe iz Španjolske. No, kao i mnoge popularne, ima svoje inačice u drugim zemljama. Priča ide ovako:
Tri čovjeka – dvojica iz grada, jedan sa sela – krenu na
hodočašće u Meku i dogovore se da na putovanju dijele svu svoju hranu. Ali sa
sobom nisu ponijeli koliko treba i na kraju ostane im samo toliko brašna da
mogu ispeći jedan maleni hljeb.
Kad se hljeb pekao, ljudi iz grada počeše mudrovati. „Kruha
nema dovoljno za trojicu“, reče jedan. „Treba nam plan“, dočeka drugi. Priklone
oni glave jednu uz drugu pa reknu onom trećemu, seljaninu: „Kruha za svu
trojicu nema dovoljno. Hajde da ga ostavimo do jutra pa neka ga onaj tko usni
najljepši san sam pojede“. Seljanin pristane.
Ipak, kad su dvojica iz grada zaspala, lukavi seljanin
ustane i pojede hljeb. Ujutro seljanin se prvi probudi, ali ostane ležati kao
da spava. Čuo je kako se ona dvojica iz grada nešto došaptavaju. „Ja ću reći da
su me dva anđela odnijela u nebo“, reče prvi.
„A ja ću reći da su me dvojica anđela odnijela u pakao“,
reče drugi.
Seljanin tad učini kao da se iz sna prenuo: „Kako?! Pa zar
ste se već vratili!?“ poviče.
„Kako to misliš?“ upitaju ona dvojica građana.
„Ah, usnio sam dva anđela koji dođoše pa jednoga od vas
dvojice odvedoše u raj, a drugoga u pakao. Ni sanjao nisam da ćete se ikad
odonud vratiti, pa ja pojedoh hljeb!“
Nema komentara:
Objavi komentar