BEDASTOĆE

Nikad kraja anegdotama našeg mališana. Jučer je bio posebno zanimljiv. Tik prije večernjeg rituala bio je prilično ljut. Najviše zbog ugašene televizije i crtića kojeg je gledao po ne znam više koji put. 

Kaže on meni -Mama, ne znam zašto je tata tebe zaženio?

-Kako to misliš?

-Pa, tako… Zašto je TEBE zaženio? Ja neću TEBE! Ti si užasna i tjeraš me prati zube i ne daš mi gledati crtiće. I dosadna si. I imaš glupe naočale.

(Skidam ih) – Vidiš, nemam ih više!

-Ma imaš, ali si ih skinula. Ne vidiš bez njih. I ideš mi na živce.

-Dobro, ako ti toliko smetam idem ti pomoći spakirati torbu pa idemo pronaći drugu mamu.

-Ma, ne bih ja sad. Malo sam umoran. Da li može sutra?

-Može.

-Ok. Ali još se ljutim. Samo da znaš.

-Znam.

Nakon što je oprao zubiće, umio se, obukao pidžamu i udobno se smjestio u krevet viče – Mamaaaaa, ja sam žedan!

(Donesem mu piti)

-Mamaaaaa! Hoćeš mi čitati priču?

-Ma ja sam dosadna, zar si zaboravio?

-Ma nisi, ja te jaaaaako volim!

-Ma da? Od kada to?

-Ma uvijek… Samo ti u mene uđu neke bedastoće pa onda radim gluposti.

-A kako ti uđu?

-Ma, ne znam ni sam. Samo se pojave. Ali sada su otišle. Se ljutiš?

-Naravno da se ne ljutim i znaš da te volim najviše na svijetu. Čak i s bedastoćama.

(zagrljaji i puse)

Izbavitelji-izdavač Egmont

I priča za laku noć. Večeras je odabir pao na Izbavitelje.